Moć igre


03 Aug
03Aug

by Dečiji svet tenisa - Vilma Markovska

Nikada ne potcenite genijalnu moć igre. Sve vreme razmišljamo o igri i pitamo se kako je i zašto je neko postavio stereotip časova jedan na jedan u dečijem tenisu, kada imamo jedinstvenu i najbolju igru na svetu. Pitamo se kako je dečiji tenis od igre postao oblik davanja lekcija , tutorisanja, nametanja apsolutnog stava nas odraslih, objašnjavanja, očekivanje povratnih informacija šta si razumeo, mera za to koliko si lenj ili nisi, koliko si zahvalan ili nisi, koliko vidiš ili ne vidiš šta mi sve radimo za tebe....

Mi verujemo da od igre sve počinje i završava se igrom. Verujemo da u tom dečijem haosu slušanja i ne slušanja, koncentracije i dekoncentracije, pažnje i ne pažnje se sve polako i jedinstveno dovodi na svoje mesto, zbog pozitivne energije, zbog motivacije, zbog emocije , zbog radosti i ljubavi. Pa odjednom se pojave fantastični bekendi u nizu, pa se spasi neka do tada nemoguća lopta, pa se neko ispruži na sljaci u želi da spasi svoj poen, pa je neko neočekivano postao " kralj terena" , pa je neko malo tužan što ovaj put nije postigao ono što je mislio da mu pripada, pa neko pokušava diplomatijom da reši sitiaciju u svoju korist, neko radi samopromociju bolje od drugih, neko se malo povuće, neko se eksponira.... i sve to i dobro i loše ostane na nivou dečije igre i komunikacije, uokvireno granicama koje je grupa sama postavila i gde svako proba i postigne onoliko koliko može i koliko mu taj grupni okvir dozvoli. I zato je sve ovo fenomenalno i jedinstveno i doživljaj je toliki da posle svega niko neće kući , svi bi još malo da se doigraju, doraduju, dodruže...pa zar to stvarno nije fenomenalno 😀

Comments
* The email will not be published on the website.