Teniska priča


05 May
05May

by Ljubica Jovanović & Dečiji svet tenisa 

Sve počinje iz ljubavi! Jedan dečak ili devojčica videli su preko TV-a Novaka kako osvaja Wimbledon i poželeli da i oni postanu šampioni. Ili, prolazeći pored nekih teniskih terena, videvši decu kako igraju tenis, rodila mu/joj se želja da i on, ona to proba! Jedna od vrsnih dečijih vrlina – radoznalost! Nakon želje, slede prvi treninzi gde dolaze do saznanja da vole da udaraju lopticu, da se druže, svaki odlazak na trening ih raduje i veseli. Treniraju iz ljubavi, kako samo deca to znaju! Rađaju se snovi, razbuktava se mašta, ljubav raste i srce se ostavlja  na terenu svakog dana. No, ista ta ljubav ih i dočekuje, svaki put kada se vrate na teniski teren.

Za učenje udaraca, razmenu istih potrebno je biti koncentrisan i fokusiran na to što se radi u datom momentu. Opet se javlja dečija radoznalost ali sada kao kamen spoticanja, jer remeti igrača da bude fokusiran na samo jednu stvar. Ništa strašno, iako mnogi treneri i roditelji gube strpljenje i živce zbog toga, ali to je njihov problem. Pošto je to njihov problem, hajde da razumno pristupimo tom problemu, jer je koncentracija nešto što se uči, razvija i najviše donosi iz kuće. Roditelji, pomozite svom detetu da bude koncetrisano, jer će mu to trebati u sportu, ali i tokom života. Mnogo je vežbi koje možete raditi sa svojom decom do 10-te, 12-godine i na taj način napraviti dobru podlogu za nastavak razvoja fokusiranja. No, nikada nije kasno, te ukoliko je vaše dete starije od 12 godina, postoji niz vežbi koje unapređuju koncentraciju. Treneri, vrlo dobro znate da postoje vežbe koje se rade i na teniskom terenu, a koje potpomažu proces razvoja koncentracije.

Više o koncentraciji možete pročitati u mojim blogovima Koncentriši se i Koncentriši se II deo.  http://www.ljubicajovanovic.com/index_files/blog.htm

Na razvojnom putu igrača, ono što je za njih najvažnije, jeste da osim što treba da ovladaju i unapređuju svoju koncentracijom, treba da nauče na koje stvari se treba koncentrisati tokom meča. Samo na svoju igru! Na pobedu ili poraz, kao i na trenutni rezultat nema se smisla fokusirati, jer se to ne može promeniti, protivnikova igra, njegov izbor udaraca, ponašanje i slično su takođe stvari koje ne možete kontrolisati na terenu, te se  ni na te stvari ne treba fokusirati. Životna sredina i okruženje, vreme, kiša, vetar, sunce, vlažnost vazduha… Nec, rupe na terenu, mokar teren su samo još neke od stvari koje ne možete kontrolisati, te morate naučiti da se u toku meča ne fokusirate na njih. Već samo na one stvari koje možete kontrolisati! Koncentriši se samo na sebe i na svoju igru!!!

Da li ste znali da se tenis, kao i svaki drugi sport sastoji iz 4 oblasti: tehnika, taktika, fizička i mentalna priprema. Da, prvo se uče udarci, ali da bi se oni ukombinovali u igru potrebno je da za svaki udarac ovladate tehničkim i mentalnim veštinama uz dobru kondiciju, koordinaciju, snagu, kretanje... Tek kada budete radili na razvoju svih četiri oblasti i kada igrač bude sposoban da sve ove veštine sklopi u celinu, moći će da zaigra svoji igru i na meču.

U toku meča, fokusiraj se samo na trenutni poen. I poen po poen. Samo tako i nikako drugačije. Budi u sadašnjosti! Pre početka meča nema smisla razmišljati o tome šta će se dešavati u toku meča, jer negativno razmišljanje pobuđuje strah, preveliki strah stvara tremu i anksioznost, što na terenu prouzrokuje stegnutost mišića… Tokom meča, ne osvrći se na prošlost, ne razmišljaj o prethodnom poenu, on je gotov, završio se  i ti ništa više ne možeš da učiniš povodom toga. Da li ćeš naredni poen dobiti ili izgubiti, da li ćeš osvojiti ovaj gem, set ili meč je takođe stvar koju ne možeš predvideti, niti kontrolisati, zato u toku meča budi uvek u trenutnom poenu.  I ništa nije gotovo, sve dok se i poslednji poen nije završio!

Greške su sastavni deo igre. Iz grešaka se uči, ali na treninzima, ne na mečevima. Šta smo rekli, u toku meča budi uvek u sadašnjosti, u trenutnom poenu. Nakon meča analiziraj stvari, uči iz prošlosti i planiraj budućnost, ali na meču budi svestan da je normalno grešiti. Kao što je normalno biti ljut i besan. Samo treba da naučiš da izbaciš  bes iz sebe raznim tehnikama za smirivanje pre nego što naredni poen počne, da skloniš negativne misli na pauzi između poena, jer šta smo rekli, u sledeći poen treba da uđeš smiren i fokusiran. Tehnike disanja su sjajne tehnike koje pomažu da se emocije drže pod kontrolom, kao i razne kratke vizualizacije između poena. A jedna od tajni šampiona glasi “Koliko god si ljut i besan, nikada nemoj da pokazuješ svoja osećanja protivniku.” Čim pokazuješ svoju ljutnju i nervozu, protivniku daješ vetar u leđa i dižeš mu samopouzdanje, sebi još više dolivaš ulje na vatru, a to ne želiš, jel da?

Zašto treniraš tenis? Zato što ga voliš, zar ne? Svakodnevno ideš na treninge, radiš na svojoj koncentraciji, učiš da se fokusiraš u toku meča samo na one stvari koje možeš kontrolisati. Ne razmišljaš o greškama jer ih ne možeš izbrisati niti promeniti, poen kada se završio on je istorija. Želiš da pobediš, ali iz poraza možeš više da naučiš. Kako vi-roditelji reagujete na greške koje vaše dete čini, takvu će reakciju imati i vaše dete uskoro. Treneri ne kritikujte, hvalite. Sve što činite jedni drugima na terenu i van njega, vratiće se kao bumerang. Deca su dragulji, sa kojima se mora raditi, dijamanti koje treba brusiti. Poraz je sastavni deo igre. Uvek jedan mora da izgubi. Greške su sastavni deo igre. Budite razumni. Sve ono što pokazujete na terenu, detetu se uliva u njegov život, gradi njegov karakter i odnos prema tenisu.

Znate šta, tenis je timski sport. Igrač izlazi sam na teren, ali ono što je tim odradio na teniskim, kondicionim i mentalnim treninzima, kao i  roditelji kod kuće i između treninga, je odraz onoga kako  dete igra na terenu!!!

Zato celi tim treba da radi ka ostvarenju istog cilja. Da od deteta napravi dobrog čoveka! Kroz tenis se gradi karakter, razvija cela ličnost jednog čoveka.  Uči i razvija se odlučnost, strpljivost, upornost, istrajnost, snalažljivost, preuzimanje rizika, podiže samopoštovanje i samopouzdanje i još mnogo toga. Ako ulivate strah detetu i učite ga da se fokusira samo na pobedu, dobićete anksioznog igrača. Ako očekujete previše, dobićete pesimistu. Ako mislite da se tenis sastoji samo od tehničkih elemenata, onda grešite. Svaki član tima ima svoj doprinos, a odnosi između članova moraju biti fer i korektni. Što nas dovodi do poslednje, tj vraća na prvu sliku…

Tenis se igra iz srca, iz ljubavi. Odnos između članova tima mora biti zasnovan na poštovanju i ljubavi. Igrač sve zna, sve oseti. Da bi se ta ljubav zadržala, dete mora da ima zdrave uslove odrastanja uz reket, bez pritiska, straha i treme. Da se razvija kroz priču, od uvoda, preko razrade do srećnog kraja. Svaki igrač treba da ima svoju tenisku priču, a neke od značajnih koraka kroz koje prolazi ukratko sam ispričala. Tenis je proces učenja i razvoja, prevazilaženja prepreka i blokada. Unapređenje udaraca, taktike, kondicije i mentalne strane je dugotrajan proces i on traje sve dok traje teniska karijera! Počinje iz ljubavi i traje sve dok se tenis igra i  voli, a toga će biti sve dok se igra iz srca i ljubavi!!!

Tekst napisala Ljubica Jovanović, teniski mentalni trener, slike su iz Dečijeg sveta tenisa


Comments
* The email will not be published on the website.